Народни музеј у Лесковцу је непрофитна установа у служби друштва, која прикупља, чува, документује, проучава и презентује историјско-уметничка дела прикупљена на територији коју покрива. Музејски предмети  смештени су по припадности у његове збирке. Експонати у сталној поставци или изложени на повременим музејским изложбама шире сазнања о историјским контекстима њиховог настанка, употрби и уметничкој вредности.

Као чувар, заштитник и интерпретатор културне баштине, он је неизоставан актер савремених друштвених кретања на југу Србије, који брине о унапређењу музејске делатности, као и о ширењу општих културних вредности и испуњавању васпитно-образовних задатака.

Основан је 2. маја 1948. године од стране града Лесковца, а сходно законским прописима, своју делатност обавља директно и посредством својих музејских одељења и објеката и на територији околних општина – Бојник, Лебане и Медвеђа.

Све до 10. маја 1974. године био је смештен у адаптираној Кући Боре Димитријевића Пиксле, када је пресељен у нову зграду, наменски грађену, у којој је отворена нова стална поставка. Народни музеј у Лесковцу спада у музеје комплексног типа који у саставу одељења основне делатности има одсеке за: археологију, етнологију, историју, историју уметности и ликовну уметност, као и одсеке за конзерваторско-рестаураторске послове, документацију, стручни рад са публиком и стручну библиотеку.

У склопу музејске зграде, поред простора са сталном поставком, налазе се две ликовне галерије, сала за научне скупове и библиотека.

У оквиру своје издавачке делатности музеј издаје годишњи часопис „Лесковачки зборник“ и има библиотеку посебних издања у оквиру које се штампају дела значајна за очување културно-историјске баштине, материјалне и нематеријалне, лесковачког краја.

У музеју се повремено организују стручни и научни скупови, разна предавања и трибине и радионице. Од 1988. године у бијеналном континуетету се одржава научни скуп „Културно-историјска баштина југа Србије“.