Српско сликарство је важан сведок о одевању у средњевековној Србији. Сликајући ктиторе на фрескама, оставили трагове који до детаља осликавају одоре. Делове одеће у средњем веку чинили: туника, ногавице и огртач. Знамо и дa су ношене кабанице, али и плаштови плаве или зелене боје. Одевни комади властели украшавали су везом различитих мотива.
Средњовековна одећа сеоског становништва била је једноставнија и ручно прављена. Одећу су од конопље, лана, вуне и коже домаћих или дивљих животиња израђивале углавном жене. На селу су се носиле кратке кошуље (клинаре) и уз њих клашње – врста прслука са рукавима или без њих. Преко клашњи су се носили гуњеви различитих дужина. На ногама су се носили опанци од свињске или воловске коже, док су у варошима носили кожне ципеле (цревија, цревља) или ципеле од чохе, које су израђивали обућари. Жене су преко дугачке кошуље носиле ткани вунени појас и кецељу – прегачу. Кошуљу су покривале зубуном – дугачким прслуком, а на глави су носиле мараме, док су припаднице виших слојева носиле раскошне украсе за главу – оглавља.
Накит је израђиван од бронзе а ређе и од сребра; ношене су наруквице, каричице, минђуше, прстење и огрлице.
Овако су се носили људи у свакодневном животу, а уколико желите да сазнате нешто више о томе како су изгледали војници и чиме су се борили, наставите да нас пратите.
До тада будите одговорни, сачувајте себе и друге и #останикодкуће!
