На литици планине Кукавице, изнад варошице Вучје и кањона реке Вучјанке, на стрмом и неприступачном терену налази се Скобаљић град, утврђење за које легенда каже да га је подигао витез, херој и властелин Ђурђа Бранковића – Никола Скобаљић.
Сакривен косама и гребенима, био је тешко уочљив из даљине, те је, због стратешки важног положаја, према траговима из римског и рановизантијског периода, био погодно место за живот. У њему налазимо трагове чак из бронзаног доба. Најмлађе утврђење, оно о коме је овде реч, потиче из XV века, из времена Николе Скобаљића. Данас су нам познати остаци зидова бедема и кула.
Скобаљић град чине Горњи и Доњи град и подграђе на источној страни. Налази остатака наоружања и војне опреме сведоче да је овај град имао јаку и добро опремљену војну посаду, наоружану за напад и личну заштиту, али и за одбрану утврђења. А о доброј одбрани утврђења сведоче и камени гвоздени пројектили који сведоче и о постојању и коришћењу топова посебних справа за њихово бацање. Најмоћнији бедеми града налазили су се на западу, док је на северу био смештен одбрамбени ров.
Након обнављања Деспотовине 1444. године, град бива президан, а као важна новина у Скобаљић граду јавља се кула поред улаза у мали град. Кула је испуњена земљом око два метра висине и прилагођена је за дејствовање артиљеријом. Обновом је град претворен у модерну тврђаву тог времена.
Живот на Скобаљић граду гаси се доласком Турака, који су га разорили као важно упориште на магистрали север – југ.
Говорили смо о фрескама као сведоку одевања и свакодневног живота у средњем веку, да
ли знате примере средњовековних манастира на територији Лесковца?
Будимо одговорни, останимо код куће!