На падинама Бабичке горе, недалеко од Лесковца, скривају се два споменика средњовековног православља. Манастири који су одолели историји. Један мушки, други женски, свој живот славе пуних пет векова. Називамо их Јашуњским манастирима због близине истоимене реке и села у ком су подигнути.
Најпре је 1499. године, подигнут женски манастир, посвећен је Ваведењу пресвете Богородице о чему нам сведочи натпис на порталу изнад улазних врата. У храму се, одмах до иконе Пресвете Богородице, налази лик монахиње Ксеније – ктиторице ове светиње, ниже ње осликани су ликови трију калуђерица у црним хањинама – Теофије, Марте и Марије.
Портрети Ксеније, Теофане, Марте и Марије приказују скромно обучене калуђерице чије порекло остаје загонетно. Посматрајући податак да је породица Кантакузина основала нову цркву суседног, мушког манастира упућује нас на то да се у овом комплексу може препознати породични дупли манастир.
Манастир Ваведења Пресвете Богородице једнобродна је грађевина, чији се стил не разликује у многоме од стила градње властелинских црква у ХIV и ХV веку. Манастир је после аустријско-турских ратова крајем ХVII, почетком ХVIII века остао празан. Од 1878. године служио је као парохијска црква, док 1932 године није поново настањен калуђерицама.
Будимо одговорни, останимо код куће!
