Вести

Народни музеј у Лесковцу је и ове године учествовао у систематским археолошким истраживањима на локалитету Свињаричка чука. Ова институција је трећи дугорочни партнер на пројекту  Пуста река (Pusta Reka Research Collaboration) који је инициран 2017. године између Аустријске академије наука (Барбара Хорејш) и Археолошког института у Београду (Александар Булатовић).

Регионални фокус пројекта представља Лесковачки басен који покрива површину од приближно 1600 км2, и чије се прво насељавање повезује са неолитским периодом пре око 8000 година.

Заједничка истраживања финансирана су од стране Аустријског научног фондс (FWF project NEOTECH no. P32096-G25), и Иновационог фонда Аустријске академије наука, који покривају трошкове текућих ископавања и пратећих анализа.

Међународни тим стручњака је током овогодишње кампање прикупио нове податке о насељавању на овом локалитету током неолита и бронзаног доба.

 

Вишеслојни археолошки локалитет Свињаричка чука налази се на благо узвишеној тераси Свињаричке реке, северозападно од локалитета Царичин град, у општини Лебане. Овогодишња истраживања усмерена су на проучавање два кључна периода праисторије: раног неолита који почиње пре приближно 8000 година и позног бронзаног доба пре око 3500 година. Археолошки остаци октривени приликом овогодишње кампање пружају важне податке о прошлости ове регије која се наслања на јужно Поморавље, а који су до сада били у великој мери непознати.

Током 2021. године, октирвено је више објеката који припадају старчевачком хоризонту раног неолита. Објекат за који стручњаци сматрају да је старији карактеришу остаци камених блокова за које се претпоставља да су стајали у вези са наземном дрвеном конструкцијом објекта, односно носећим стубовима. Судећи према налазима горелог лепа и плетери, наземни део објекта је био израђен од чврсте грађе. Поред могућих остатака пећи и подова, унутрашњи део објекта садржао је и велику количину археолошког материјала карактеристичног за старчевачки хоризонт, попут керамичких посуда, камених алатки и фигурина. Остали објекти откривени приликом овогодишњих истраживања указују и на једну млађу фазу старчевачког хоризонта, указујући на дуготрајно насељавање ове речне терасе током неолитског периода, између 6000. и 5600. година пре наше ере. Млађи објекти окарактерисани су лаком грађом у техници плетери и лепа, јамама и налазима који се могу довести у везу са припремањем хране.

Новодобијени подаци доприносе бољем разумевању процеса неолитизације у овој регији и пружају одоговоре на питање појаве земљорадње и првих седентарних заедница пре око 8000/7500 година. Ови подаци ће бити интерпретирани у контексту Балканског полуострва, односно гланог комуникационог правца који је спајао Егеју и Балкан, тзв. Моравсковардарског коридора. Резултати истраживања могли би да допринесу хипотези да централни Балкан и Србија представљају кључне регије за разумевање ширења неолитског начина живота (земљорадња и седентаризам) у Еворпу.

Значај и повезаност Лесковачке регије у прошлости прати се и у млађим периодима праисторије, о чему нам сведоче трагови насељавања на локалитету током позног бронзаног доба, односно остаци куће који су откривени током овогодишње кампање. Стамбени објекат о коме је реч опредељен је у период између 15. и 13. века пре наше ере, док га керамички налази опредељују у брњичку културу. Кућа је релативно добро очувана, и представља први истражени објекат овог типа у регији, а који је детектован геофизичким снимањима још 2017. године. Поједини бронзани, камени и керамички налази, који стоје у вези са кућом, указују на активности попут производње текстила и припремање хране, док остаци карактеристичних архитектонских елемената указују на могуће украшавање зидова куће и постојање камене субструкције.

 

УЧЕСНИЦИ ПРОЈЕКТА

Међународни интердисциплинарни тим којим руководе проф. др Барбара Хорејш (Беч) и др Александар Булатовић (Београд) сачињавају постдокторанди задужени за обраду различитих података и сировина. За обраду литичког материјала задужени су М. Брандл (Беч) и Б. Милић (Беч), керамичког материјала Ц. Бурке (Беч), археоботанике Д. Филиповић (Кил/Београд), археозоолошких остатака Ј. Булатовић (Београд), геофизике Ц. Меyер (Берлин) и географских података Ст. Схнидер. За рад на самим ископавањима задужен је тим археолога, инжењера и фотографа који сачињавају В. Стевановић (Лесковац), М. Борнер, Д. Блатнер, Ф. Остман (Беч) и студент докторских студија О. Младеновић (Београд)