КАДА ПРЕДМЕТ ПРОГОВОРИ – АНТЕРИЈА
Свима нам је познат стих народне песме: „Јелек, антерија и опанци, по томе се знају Србијанци…“
Шта је јелек верујемо да сви знамо. Опанке – основну обућу наших предака виђали смо и на привеску за кључеве, у облику сувенира. Али шта је то антерија?
То је дуга хаљина са дубоким деколтеом на грудима, широких и отворених рукава са предње стране, од струка наниже је звонасто проширена и дугачка до чланака. Део је градске народне ношње и носила се преко одеће. Дубок отвор на грудима завршавао се уским копчањем у пределу струка. Биле су богато украшене најчешће златовезом.
У Народном музеју у Лесковцу чувамо примерак антерије из 1850. године, у којој се Таска Здравковић удала. Обичај је био да младожења купи најлепшу антерију и у њој доведе невесту. Лесковачки младожења је за своју невесту одабрао нежно плаву антерију украшену сребрним везеним пругама које су украшене флоралним орнаментима. Вез је веома нежан и дискретно одрађен свиленим концем у боји старог злата и сребра. Рубови антерије опточени су златним гајтаном.
Музеју су њихови наследници поклонили овај јединствени и веома редак примерак свечане одеће из 19. века, на самом почетку његовог постојања 1948. године уз завет да га брижно чува и склони од заборава.
Антерија је данас део сталне поставке „Времеплов лесковачког краја: Лесковац – Српски Манчестер“ и представља један од најстаријих примерака традиционалног градског одевања.
