КАДА ПРЕДМЕТ ПРОГОВОРИ

У току је Бела – Сирна недеља, када обичаји налажу да не једемо месо, али Велики пост још увек није кренуо, те нам је дозвољен унос млечних производа. Ово је била омиљена недеља међу женама, јер је дозвољен рад само понедељком и уторком, док су се осталих дана придруживале мушкарцима у празновању.

Ова недеља позната је по Прочкама – Белим покладама, последњим даном Сирне недеље који обилује обичајима, о којима ћемо тек говорити. Причали смо о обичају праштања, а нама је пажњу привукао још један веома занимљив обичај.

Наиме средином Сирне недеље у граду се поставају љуљашке и витлови. Љуљашке су биле резервисане за девојке док су витлове окретали момци. Љуљашка је предмет који већина нас познаје. Састојала се из даске на којој се седи и дугачког и чврстог конопца који би две стране даске спајао са граном највишег дрвета у крају.

Витло је занимљив и мање познат предмет, можемо га назвати претечом данашње вртешке. Састоји се од краће греде која би се набила у земљу – стожера и срченице, дуже пљоснате даске на којој су набијени клинови за држање. На крајеве сречице село би двоје људи док би их трећи снажно окретао.

Обичаји љуљања и витлања омогућавали су зрдав прелаз из зиме у топлије дане, али и лакше упознавање младића и девојака. Веровало се да ће двоје који се загледају током витлања и љуљања догодине заједно славити Младенце.

Данас је обичај витлања и љуљања нестао, али ми вам свакако желимо да у овој недељи опраштате и заволите неког.

На фотографијама: 1. Љуљашка, фебруар 1916. године

2. Витло, из књиге Животни обичаји народи у лесковачкој Морави, 1958. године