Вести

Међународна археолошка истраживања реализована на локалитету Свињаричка чука током
августа и септембра текуће године пружила су нови увид у дуготрајно насељавање ове области.
Локалитет Свињаричка чука лежи на благо узвишеној обали Свињаричке реке, у непосредној
близини чувеног локалитета Царичин Град, недалеко од Лебана. Почев од 2018. године, на
локалитету се спороводе интердисциплинарна истраживања међународног карактера, у оквиру
аустријско-српске научне сарадње. Резулатати претходних истраживања указали су на дуготрајно
насељавање ове речне терасе, током старијег и средњег неолита (6000-5500 п.н.е), позног
бакарног доба (крај 4. миленијума п.н.е.), средњег и позног бронзаног доба (2. миленијум п.н.е.),
старијег гвозденог доба и средњег века.
Истраживачка кампања 2022. године се као и раније одвијала у оквиру два ископа (археолошке
сонде) (Сл. 1-2), које су пружиле нове научне податке о периоду неолита (млађе камено доба) и
позног бронзаног доба, који су генерално слабије истражени на територји Србије.
Један од значајнијих резултата истраживања јесте откривање првих солидно зиданих објеката који
се могу везати за неолитски период, односно старчевачку културу. Различити трагови
свакодневног живота, који потичу из 6. миленијума п.н.е указују на то да је тераса Свињаричке
реке била макар привремено насељена од стране раних земљорадничких заједница (Сл. 3). Већа
правоугаона структура, препозната у виду пажљиво постављеног камена и различитих јама, те
подова и остатака пећи, откривена је на површини од око 20 квадратних метара, те детаљно
анализирана током овогодишње кампање (Сл. 6). Ова старчевачка “кућа” датована је
радиокарбонском методом у период од 5700-5600. године п.н.е. Културни слојеви откривени
испод ове “куће” указују на постојање старијих објеката, који се можда могу везати за почетак
млађег каменог доба на овим просторима, док из истих слојева потичу и први камени жрвњеви
који се везују за призводњу хране (Сл. 8). Овогодишњим истраживањима детектовани су остаци
јако гореле неолитске архитектуре на централном делу речне терасе, чије ће даље ископавање и
анализе бити у фокусу наредних истраживачких кампања (Сл. 7). Неолитски археолошки налази
откривени на локалитету Свињаричка чука везују се за старчевачки хоризонт на простору Балкана
(Сл. 10-12), односно хоризонт првих земљорадничких заједница на простору моравског коридора
који спаја Медитеран и Подунавље.
Током овогодишње кампање настављена су раније започета истраживања стамбеног објекта из
периода позног бронзаног доба (Сл. 2, 4, 5). Током претходних кампања геофизичком
проспекцијом су прикупљени подаци о димензијама и оријентацији овог објекта, док је
прошлогодишња кампања омогућила да се радиокарбонски датује у средину 2. миленијума п.н.е.
Осим богатог археолошког материјала, који поред грнчарије (Сл. 9) обухвата и предмете
свакодневне кућне употребе, попут преклада и тегова за ткачки разбој, овогодишња истраживања
пружила су бољи увид у саму архитектуру овог објекта, како су у њему откривени остаци поднице
и пећи. Анализе бројних узорака прикупљених током овогодишње кампање, омогућиће боље
сагледавање различитих фаза изградње и обнове обог објекта, као и услове у којима је објекат
страдао и био напуштен.

Овогодишња кампања посебно је окарактерисана новим сетом мултидисциплинарних
истраживања, која се реализују од стране међународног тима стручњака у областима
микроморфологије антропогених наслојавања и анализе употребе предмета од глачаног камена,
како би се стекао бољи увид у употебу и функцију простора и различитих предмета од глачаног
камена. Бројни узорци прикупљени током овогодишње кампање припремљени су за даље
биоархеолошке и геолошке анализе, са циљем добијања једног потпуно новог сета различитих
података. Тако добијени подаци би у комбинацији са новооткривеним објетима на локалитету
могли да понуде једну нову слику неолитског периода и бронзаног доба ове области.
О ПРОЈЕКТУ
Научна сарадња између Аустријске Академије наука (Барбара Хорејш) и Археолошког института у
Београду (Александар Булатовић) започета је 2017. године. Регионални фокус ове научне сарадње
лежи у области Лесковачког басена, који покрива површину од око 1.600 km 2 , односно првом
насељавању ове области током неолитског периода, пре око 8000 година. Један од аспеката
пројекта представља дијахрона перспектива промене природног окружења, од неолита до краја
бронзаног доба. Регионални партнер на пројекту је Народни музеј у Лесковцу (Владимир
Стевановић). Интердисциплинарна истраживања и археолошка ископавања финансирана су од
стране Аустријског научног фонда (FWF пројекат NEOTECH no. P32096-G25) и Иновативног фонда
Аустријске Академије наука (пројекат Visualising the Unknown Balkans).
ПРОЈЕКТНИ ТИМ
Међународни тим предводе проф. др Барбара Хорејш (Беч) и др Александар Булатовић (Београд).
Чланови тима су постдокторанти, стручњаци у области анализа употребе камених алатки (Л.
Дитрих/Беч), микромофрологије и радиокарбонског датовања (Л. Вебстер/Беч), порекла сировина
(М. Брандл/Беч), предмета од окресаног камена (Б. Милић/Барселона), петролошких анализа (К.
Бурк/Беч), археоботаничких анализа (Д. Филиповић/Кил-Београд), археозоолошких анализа,
геофизике (К. Мајер/Берлин) и географије (С. Шнајдер). Чланови тима су и археолози, инжењери,
техничари и фотографи који својим ескпертизама доприносе теренским истраживањима (В.
Стевановић/Лесковац, М. Бурнер, Д. Блатнер и Ф. Остман/Беч), као и студенти докторских студија
(О. Младеновић/Београд).