Да ли сте сте знали да је Лесковац некада био највећи занатски центар у Србији после Београда? Године 1884. Лесковац је бројао чак 517 занатлија, а прве писане трагове о занатству у нашем граду налазимо у списима нишке митрополије из 1728. године, у којима се спомињу производи ужарског заната, оглави и конопци.
Највећи број занатлија, њих преко 300, бавио се ужарским занатом што је Лесковац чинило градом са највише ужара у целој Србији.
Занимљиво је да су у Лесковцу постојали делови града настањени занатлијама одређене врсте, тако се део Лесковца у коме су становале занатлије табанџије (израда предмета од коже) називао Табан мала, док се део Лесковачке вароши у коме су радиле занатлије абаџије (израда народне ношње) називао Абаџијска мала.
Сваки од заната је имао своје производе и алате. Поједини алати имали су веома занимљиве и довитљиве називе, останите са нама и сазнајте који занатлија је користио који алат и шта су њиме правили.