Занимљивости

Причу о Љубиши и његовом циклусу радова „Рађање“ бих започела речима Олдос Хакслија из дела „Уметност гледања“: „Ствари о којима у памћењу имамо највише података најбоље видимо.“ Тематика рађања из циклуса асамблажа, којом се аутор бави и најбоље је види и представља, вишезначана је. Она позива на могућност различитих тумачења од филозофског до религиозног и оног свакодневног, банализованог.

У току постављања изложбе радова Љубише Ђурића под називом „Рађање“, аутор ми је испричао сећање његове мајке која је у фиоци увек држала по неко јаје и говорила му да га не дира пошто јој треба са супу. Онда би он узео јаје отишао у посластичару и мењао га за сладолед.

Ђурић се својим делима обраћа на директан и провокативан начин на  који дозвољава да се мотив, симбол јајета, обоји субјективним доживљајем који се ослања на колективно искуство, будући да су разнолике културе прожете митом о јајету као принципом реда из кога потичу све разлике.

Идеју о томе да све садржи семе своје супротности повезује са рађањем духовног живота, са јајетом као симболом простора и времена, средиштем света.  Он пластично обликовање ове замисли наглашава стилизованим решеткама којима уместо да затвара причу о крхкости јајета–живота, отвара низ могућих разумевања и домаштавања радова из овог циклуса. У предањима многих народа јаје је и симбол унутрашњих комешања и противуречности. Своју представу о коегзистирању супротности он интонира смештањем  белог или црног јајета у форму која асоцира на једини део сексуалне анатомије жене без функције за репродукцију. Ликовни елементи којима се Ђурић служи су једноставни, на основу контраста не-боја постиже склад чистих односа.

Представе које он ствара позивају на комуникацију, оне изазивају искричаве тренутке потпуне свесности пулсација живота.

Радмила Крстић, кустос, организатор музејских активности