Кратка прича о Јовану Бердићу

Лесковац је град који су изградили велики и смели људи. Људи који су своје снове претакали у реалност, чије судбине, сећања, и животе желимо да сачувамо од заборава. Предмети су медијум који преноси та сећања, те судбине, који враћају у живот старе Лесковчане.

Путем тих сећања, са жељом да их спаси од заборава, у Музеј је, са рукама пуним фотографијама и очима пуних сећања, дошао Александар Бердић, син Јове Димитријевића-Бердића, старог Лесковчанина, власника биоскопа „Корзо“ и сувласника фабрике текстила „Мике Куце“.

Иако је прошло много деценија од када је породица индустријалца Јована Димитријевића напустила Лесковац, траг који је она оставила у привредном и културном животу нашег града између два светска рата и данас не бледи. Он осветљава пут који треба да следе данашње генерације, пут доброчинства. Пут којим је кренуо његов отац Јован, данас следи његов син Александар.  Судбина породице Димитријевић, није само прича о једној породици, она је парадигма Лесковца и Србије прве половине  XX века.  То је прича о људима који су мењајући себе на боље мењали и Лесковац.

Причом о својој породици, фотографијама, предметима и документима, Александар је на тренутак оживео дух старог Лесковца. Баш зато апелујемо на све Лесковчане и оне који се тако осећају да дођу у музеј, да нам испричају своје приче, приче својих предака и да уколико поседују какав предмет, фотографију или документ понесу са собом и удахну им нови живот.

Музеј је захвалан свим својим дародавцима који су своје приче, успомене, сећања несебично поделили не са Музејем, већ са свим прошлим и будућим генерацијама.

На фотографији се налазе дописна карта са брода „Majestic” коју је 1925. године Јован Бердић, некадашњи власник биоскопа „Корзо“, послао својој породици у Лесковац приликом одласка у САД и џепни ножић, сувенир са брода.