Пошто је наследио ујака, деспота Стефана Лазаревића, Ђурађ Бранковић долази на српски престо када је Србија била у вазалној обавези и према Угарској и према Турској. Једна од обавеза Ђурађа била је да Угарској врати Београд и Голубац, што је довело до турско-угарских сукоба после којих су под турску власт потпали Ниш и Крушевац, а султан Мехмед II решава да покори Србију.
Након неуспелих покушаја да сукобе реши стварањем родбинских веза, склапањем мировних уговора, Ђурађ Бранковић за одбрану Србије формира две војске, једну у Ситници и другу у Дубочици, које ће служити као предстража за најважнији српски рудник и град Ново Брдо.
Војском у Дубочици командовао је војвода Никола Скобаљић, који је 24. септембра 1454. године у бици код Бање, која није тачно лоцирана, извојевао победу над турском војском. Сазнавши за пораз своје војске код Бање, султан одлучује да лично поведе војску и обрачуна се са Николом Скобаљићем и тако освоји Ново Брдо.
Повлачећи се, Никола је избегао први удар, али га је турска војска дочекала на води Трепањи код места Кислине и ту бива заробљен и поражен. Заједно са стрицем, Николу су 16. новембра 1454. године погубили набивши их на колац.
Овај датум означава почетак турске окупације Дубочице, која ће остати у саставу Турске државе све до ослободилачких ратова 1876-1878. године, тачније до ослобођења Лесковца 24. децембра 1877. године.
О томе како је изгледао Лесковац и како се у њему живело у време турске окупације, писаћемо у наредним причама…
Будимо одговорни, останимо код куће!
#останикодкуће