Успостављањем турске власти, Лесковац је постао део Крушевачког санџака који су турци називали Алаџа–Хисар. Санџак је најпре припадао Румелијском ејалету (највишој турској војно-управној јединици). Око 1560. године припао је Темишварском, али је од 1582. године враћен Румелијском елајету.
Једна од нахија Крушевачког санџака била је и Дубочица са седиштем у Лесковцу. Лесковац је спадао у градове са посадом и утврђењем. Почетком ХVI века нахија мења име у Лесковачка нахија.
На почетку турске владавине Дубочицу је населило муслиманско становништво и кренуо је процес исламизације. Освојену земљу су међу собом поделили Турци и успостављен је отомански феуд – тимар. Према првом сачуваном попису из 1516. године, Дубочица је била највећа нахија у санџаку Алаџа-Хисар. Лесковац је током турске владавине два пута тешко страдао, први пут у пожару 1594. године, а други пут током турско-аустријских ратова 1690. године. Лесковац је био седиште нахије, кадилука а крајем ХVII века Лесковац постаје и седиште Крушевачког пашалука. Захвљујући овоме Лесковац доживљава процват и током XIX века постаје други најмногољуднији град у Србији са 16.000 становника, одмах иза Београда.
Да ли знате где су живели муслимани, а где хришћану у турском Лесковцу?
Пратите нас, ускоро ћемо причати о великом панађуру, о томе како се живело у турском Лесковцу, и о још много занимљивих тема. До тада будимо одговорни и останимо код куће!
