Лесковац је у средњем веку био познат по свом вашару, панађуру. Лесковачки панађур био је надалеко познат у Србији, па су тако неки трговци својим дужницима тражили рате дугова о Ускрсу, Божићу и Лесковачком панађуру. Панађури или вашари вероватно су настали из црквених сабора, а Лесковачки панађур одржавао се током августа, за време празника Успења Пресвете Богородице. Део трговине на панађуру припадао је чувеним дубровачким трговцима који су долазили из својих колонија Прокупља, Куршумлије и Пирота у Лесковац нарочито за за време панађура. Трговина се углавном сводила на размену робе трампом, Дубровчани су нудили вунене тканине у замену за восак и бивоље коже.
Податке о Лесковцу и његовом панађуру оставио је и лекар енглеског краља Едвард Браун, који је 1669. године путем из Прокупља дошао у Лесковац и у њему се задржао. О Лесковцу и лесковачком панађуру он говори овако:
„Одатле одосмо у Лескоцац (Lescoa или Lescovia), где се мало што имало видети осим једне велике куле, која је изгледала као старинска, али се на њој није могло наћи никаквог натписа. Много смо времена провели на великом панађуру који се у тај мах у Лесковцу десио. Држан је на широком, затвореном месту, и било је на њему много народа.
Неколико смо пута имали прилике да видимо турске панађуре. Они их обично држе на каквом пространом месту које је ограђено и подељено на улице и проласке према различитој роби која се продаје на панађуру. Ту се може наћи свакојаких тканина и других ствари, … Има и свакојаке свирке која нас је прилично забављала, иако је веома слаба. Први смо такав панађур видели у Лесковцу на реци Липерници (Liperizza) у Србији.“
Овом причом завршили смо вођење кроз први део поставке, коју сада можете видети и уживо, од понедељка до петка у периоду од 12 до 16 часова.
Ускоро настављамо са новим причама, а до тада знате, будимо одговорни!
#останикодкуће