НА ДАНАШЊИ ДАН – Свети мученик цар Лазар и свети српски мушеници -ВИДОВДАН
На данашњи дан 28. јуна 1389. године одиграо се један од значајнијих догађаја у српској историји – Косовска битка. Верује се да је почела и завршила се истог дана, док њен исход није познат. Бој се одиграо на Косовом пољу између српске и османске војске и издваја га погибија владара обеју зараћених страна. Српску војску предводио је кнез Лазар Хребељановић, док је османску војску предводио емир Мурат.
Догађај на Косовом пољу, иако најзначајнији за нашу историју представља и најтужнији датум у нашем народу те се зато Видовдан празнује постом, у миру и тишини. Верује се да за Видовдан кукавице престају да кукају, а славуји да певају.
Писаних историјских података о овом боју је мало, док је народ о њој сведочио епским песмама и разним легендама. Песме о Косовском боју певају или о одређеним јунацима или о појединим моментима Косовске битке. Испуњене су тугом страдања српског владара и његових сабораца.
Песма која се издваја из такозваног косовског циклуса јесте Косовка девојка, коју је Вук Стефановић Караџић забележио 1845. године. Она описује младу девојку која после боја вида ране ратницима у нади да ће наћи свог вереника. Инспирисан овом песмом Урош Предић 1919. године слика једно од својих најпознатијих дела „Косовка девојка“.
У овом догађају и описаној песми, инспирацију је пронашао и Сретен Динић, културни радник и писац, први председник Управног одбора Народног музеја у Лесковцу, написавши сценарио и потписавши режију у истоименој представи. Представа „Косовка девојка“ премијерно је изведена 27. фебруара 1932. године у организацији Лесковачког ђачког позоришта.
На фотографији: Позоришни комад „Косовска девојка“ Сретена Динића у извођењу Лесковачког ђачког позоришта, 28.02.1932. године