ПРАНГИЈА – ТВРДОГЛАВ ЧОВЕК ИЛИ ТОП?
Најбитније вести и позиви на светковине објављивали су се уз звук општинске прангије. Ливеног, примитивног, веома тешког и непокретног малог топа. Због тежине прангију је било тешко померати те прангијом често називамо тврдоглавог човека.
Из прангије се пуцало да би се најавили разни народни скупови, па и сабори, или, с врха брега, да се растерају градобитни облаци. Један од обичаја је да се на Божић у рану зору, пуцањем из пушака и прангија, објављује се одлазак у шуму по бадњак.
Цев прангије је полукосо усмерена у небо, а из ње се пуцало тако што се цев пунила барутом, ломљеном циглом и уситњеним каменом. Паљењем барута изазивала се експлозија.
Снимак на ком се види прангија објављује и позива људе на свечано освешћење цркве Рођења Светог Јована Крститеља, 7. јула 1938. године, и архивски је снимак Југословенске Кинотеке.
Народни музеј у Лесковцу овом прангијом вас обавештава да је недеља, 27. октобар, последња радна недеља у овој години, након чега се враћамо стандардном радном времену од уторка до суботе од 9 до 17 часова.