Сазнали смо да је се на брду Хисар у средњем веку налазила тврђава, а данас са ње посматрамо село и његове становнике.
За своје насеље становници средњевековног Лесковца одабрали су предео испод Хисара, због близине реке која им је омогућавала лаку снабдевеност водом. Заклоњени од ветра и плављења ту су се осећали сигурно, а плодна земља омогућавала им је несметано бављење земљорадњом.
Њихове куће се нису много разликовале од кућа у другим средњевековним градовима, биле су једноставне, надземне или полуукопане са једном просторијом и огњиштем. Правили су их од дрвета или од прућа облепљеног блатом. А кровове су покривали сламом или шиндром. Темељи су били од ломљеног камена, у блату или кречном малтеру. Оџака није било, него је дим излазио кроз кров куће. На зиду са стране био је један прозор који је се затварао комадом животињске коже.
У долинама река и у равним пределима куће су подизане близу једна до друге, а у брдско-планинским крајевима биле су расуте на ширем подручју атара села са више засеока.
Поред земљорадње, људи су се бавили и сточарством, а биле су развијене и трговина, рударство, као и занатска производња.
Друштво средњевековне Србије било је подељено на три друштвена слоја. Највиши слој чинила је властела, њу је пратило свештенство, док је најнижи слој назван себри.
А о томе како су се људи у средњем веку облачили причаћемо сутра.
Будимо одговорни и останимо код куће!