Од када је прешао на седелачки начин живота, човек тежи да изгради стабилно и сигурно склониште, да обезбеди кров над главом себи и својој породици. Начини живота људи мењају се кроз историју, те смо од колиба, преко кућа од блата и плетера, стигли до велелепних бетонских зграда, солитера и небодера.
У селима у околини Лесковца људи су живели у кућама израђених од бондрука, са једном, ређе две или више просторија. Бондрук је дрвени костур који се попуњавао чатмом – уплетеним прућем (плетер) или дрветом обрађеним у облику каишева који се плету (цепка). Затим се пунило блатним лепом и мазало блатом преко чатме. У блатни леп би се добро умешала земља иловача, плева, слама и кучина да земља не би пуцала. Подови кућа су рађени од набијене земље. Куће су биле правоугане, ређе квадратне основе, са тремом – терасом на улазу и декоративним полулуковима. Кров је покриван ћерамидом – цреповима од печене глине. Спољашњи зидови кућа бојени су у бело. Такозване „бондручаре“ и данас можемо, напуштене, наћи у селима, а овакав тип куће називамо „чатмаре“ а у равничарском делу она носи назив „моравска кућа“.
Главна просторија у сеоској кући називала се „кућа“ и у њој се одвијао свакодневи живот породице. Ту се кувало, обедовало, и, уколико је то једина просторија, спавало.
До појаве кревета спавало се на поду на „рогожи“ – простирци израђеној од ражене сламе. Ујутру се рогожа смота и стави уза зид, а увече се поново простирала. Касније се спавало на сламњачама које су биле испуњене сламом од жита или шушкама од кукурузовине. Преко њих је простирана „черга“ од вуне или конопља. Покривали су се вуненим тканицама – ћилимима и чергама.
Централно место сеоске куће чинило је огњиште – симбол породичног заједништва и блискости. У просторији са огњиштем налазио се округли ниски сто – „танур” за којим се обедовало, а уз њега ниске троношке. Унутрашњост сеоске куће била је веома скромна, а чинили су је још и ниска дрвена полица – „водник“ на којој су се држале тестије са водом и „наћве“ – сандук за брашно, одигнут од земље ногарама, на коме се и месио хлеб.
О огњишту и његовом саставном делу прекладу смо већ писали, а уколико сте пропустили причу можете прочитати у тексту: „У сусрет новој поставци – ПРЕКЛАД“.
