Серијал прича о занатима у Лесковцу почећемо причом о чешљарском занату.
Прва чешљарска радионица у Лесковцу отворена је 1872. године, а први чешљари били су браћа Димко, Јован и Ђорђе Костић, који су у Лесковац дошли из Прилепа крајем ХIХ века. Пре њиховог доласка чешљеви су из Прилепа доношени у наш град.
Радионице чешљара биле су саставни део њихових дућана и често су имале две одвојене просторије, прву која је служила за израду чешљева и другу у којој се обрађивао рог.
У свом раду чешљари су користили алат направљен од дрвета и метала, попут ножева, тестера, тесли, тучка, турпија, омфаја, колана, штрафлука, ватрених клешта, а саставни део њихових радионица биле су машине за шмирглање, полирање, као и швајсер и фрезер машина.
Пре доласка овог заната у Лесковац људи су сами израђивали чешљеве од дрвета, док су занатлије чешљари за израду чешљева користили рогове животиња.
Чешљарски дућан одликовао је велики рог који би висио испред или у излогу радње, фигуративно указијући на делатност занатлије који унутра ради.
Најтраженији и најцењенији чешљеви израђивани су од бивољих рогова које је одликовала велика чврстина. Старе занатлије су у почетку израђивале само чешљеве „вашљивце”, затим дворедне женске чешљеве, док су мушке чешљеве „једностранце” почели да израђују тек 1900/1902. године.
Извор: Радмила Стојановић, Чешљарски занат у Лесковцу, Лесковачки зборник XI, Лесковац 1971, 139-149.