Ова субота посвећена је занату посебног назива – дограмџилуку, који је веома уско повезан са дунђерским занатом и који је одговоран за све дрвене украсе који красе изгледе старих кућа грађених у балканско-оријенталном стилу.
Дограмаџилуком називамо занат који се бави израдом и уградњом грађевинске столарије, а назив му доолази од турских речи којима се означава онај који израђује дрвене предмете – dogramaci и онај који резбари – dogramak.
У јужној Србији овај занат се ретко одвајао од дунђерског, те су мајтори дограмџилука углавном радили заједно са дунђерима и своје послове обављали упоредо са њиховим. Бавили су се израдом столарије – таваница, прозора, врата и дрвеним облогама за зидове, полица, рафова, као и разних архитектонским украсима.
У народу се дограмџилук посматрао као посебна врста уметности, јер су се његове занатлије издвајале по стиловима и умећу у резбарењу дрвета, а њихови радови јасно су показивали богатство породице чија је кућа украђена њиховим делима.
Развојем индустрије и прихватањем савремених стилова изградње и уређивања кућа, овај занат полако нестаје, а њихов рад замењују мајстори столарског заната.
На фотографији: Унутрашњост куће Косте Ладовића, Лесковац (фотографисао Х. Црниловић, оригинална фотографија се чува у Етнографском музеју у Београду)