Стари Лесковчани су били познати по умећу да од малог направе велико, те су подигли центар занатства и надалеко познат Српски Манчестер, све им је ишло од руке, а поједини ће рећи да је то тако јер су знали да уживају у свему али и да се шале.
Биле су велике шаљивџије, те у Речнику лесковачког говора често наилазимо на шаљиве и довитљиве сложенице и речи којима су збијали шале како на свој, тако и на туђ рачун.
Такав је случај и са данашњом речју – КАРАМАН`Ц која представља погрдан назив за нос. Када неко у друштву има велики нос њему би Лесковчани наденули такав надимак. Те је могуће било често чути некога како се обраћа особи са великим носем: „Ја га колки му је караман`ц!“ или речима: „Мора да те је татко често вукја за нос к`д ти направија т`ј караман`ц!“