Раније се често у граду могла чути изрека „Ћу пожурим ко жељка преко угар“, можда је и данас можемо чути међу старијима када нас опомињу како су стари и изнемогли, те се крећу споро као жељка – корњача.
Корњачама су стари лесковчани придавали посебне моћи, те су веровали да, када на пролеће спазе прву корњачу њоме ваља протрљати крста те их она неће болети током лета. Такође су веровали да уколико из жељкиних уста узму траву коју она носи како би нахранила младе, том травом могу отворити браве и катанце.
Како ви у вашем крају зовете корњачу? Има ли она код вас неке магијске моћи?