Занимљивости

Период млађег неолита (5700-4700. г.п.н.е.) на територији лесковачке регије богат је животињским и људским фигуринама, израђених од пречишћене, печене земље, и орнаментисаних најразличитијим мотивима. Квалитет израде и склоност ка детаљима се постепено побољшавао равномерно, пратећи развој читаве Винчанске културе, у свим њеним аспектима.

Ова врста предмета може се категоризовати као сегмент комплексног неолитског култа, у коме је човек исказивао своје дивљење ка свим природним елементима који су га окруживали. Овде подразумевамо само станиште и његово окружење, односно екосистем, затим природне човекове предаторе који су представљали свакодневну животну опасност. Такође, ловци исказују поштовање и дивљење према тешко доступним и готово неухвативим животињама које представљају изазов, као што могу бити, на пример, јелени али и друге врсте дивљачи. На крају, природни елементи који су и те како били вредни поштовања и дивљења су они који могу угрозити људски опстанак, а то су набујала река, језеро, грмљавина, муње и громови, јаки ветрови, пожари и лавине. С обзиром на седентарни начин живота и земљорадњу, плодност је била нарочита особина коју је требало представити кроз различите видове култа, између осталог, и кроз уметност. Култ мајке је уско везан како за људе тако и за природу и њене аспекте који су били у великој мери вредновани. Јер, без плодности нестаје целокупна основа процеса неолитизације, а који се састоји у производњи и узгајању сопствене хране, насупрот константном лову и зависности од околности у окружењу, када је у питању сакупљање плодова. Сам апстрактни појам плодности у овом случају је могао бити представљен кроз антропоморфне фигурине женских атрибута, приликом којих би били наглашени атрибути плодности какви су глутеји или груди.

Људске (антропоморфне) фигурине се израђују у свим фазама млађег неолита на територији Лесковачке котлине. Неке од карактеристичних форми су стојеће фигуре без јасних назнака пола, затим фигурине савијених ногу, као и оне које седе на земљи. У најранијој фази оне су невешто обликоване, могу бити нерашчлањене и са налепљеним елементима. Постепено се диференцирају удови, док глава добија прецизну форму са лицем, почев од троугласте, петоугаоне до полигоналне. Тежи се реалистичнијим пропорцијама тела, те се вештим урезивањем додају и детаљи одеће и других елемената – од прегаче, појасева и накита до трепавица, очешљане косе и шаре на одећи.

У овом случају, из контекста плодности, неопходно је истаћи људску фигурину, представу жене, израђену од печене земље из Мале Грабовнице. Ова пљосната антропоморфна фигурина представљена је са наглашеним глутејима и стопалима, док су руке приказане у виду патрљака окренутих надоле. Ноге фигурине су по­дељене вертикалним жлебовима и са предње и са задње стране, где су чланци и колена пластично наглашени. На врату је украшена помоћу три урезане линије у облику слова В, рамена су перфорирана вертикалним перфо­рацијама, а дојке су пластично моделоване. Бокови фигурине и њен трбух су благо наг­лашени. Глутеји су украшени вертикалним пластичним ребром на средини и хоризонталним урезаним линијама које крећу од пластичног ребра на обе стране, а завршавају се на трбуху. Сам трбух је украшен већом пластично наглашеном овалном површином испуњеном тачкастим убодима. На овај начин је вероватно наговештено постојање прегаче на фигурини. Глава недостаје. Сиве је боје, глачане површине, а израђена је од печене пречишћене земље.

Затим, истичемо људску фигурину, представу жене, која потиче са локалитета у селу Злокућане. У питању је фрагментована представа жене у стајаћем положају.  Израђена је од печене пречишћене земље, на којој су пластично наглашене груди и стомак. Недостаје глава фигурине. Руке су моделоване у виду патрљака и представљене су испружене. На доњем делу тела фигурине налази се представа одела, можда хаљине, која је наглашена у виду урезаних вертикалних и хоризонталних линија. Линије су накнадно испуњене белом бојом.

На крају представљамо људску фигурину са локалитета у селу Злокућане, израђену од пречишћене печене земље. У питању је женска фигурина са дететом, која на доњем делу тела има представу одеће приказану у виду урезаних линија. Груди су пластично моделоване и наглашене. Мајка левом руком држи дете припијено уз леву дојку. Овај елемент нам одаје утисак да дете сиса. На раменима фигурине налазе се по две перфорације, горњи део тела је украшен вертикалним урезима. Пластично су представљене обе шаке са одвојеним прстима мајке. Глава детета је полигонална, са пластично изведеним очима и урезима који представљају нос.

Такође, када су у питању фигурине, збирка садржи и више животињских фигурина, које су играле значајну улогу приликом култа, кроз изражено дивљење и поштовање природе и других живих бића, осим човека. Тако, можемо издвојити животињску фигурину са представом медведа из Горњег Губеревца, израђену од печене земље, која је нажалост фрагментована и сада садржи само врат и главу медведа са пластично наглашеним ушима и њушком. Затим, истичемо животињску фигурину са представом рибе са отвореним устима, пронађену у Малој Грабовници приликом ископавања 1953. године. Фигурина је фрагментована и садржи главу и део тела рибе, на којој је урезима наглашена крљушт и на глави пластично наглашене очи и уста.

 

Кустос археолог Владимир Стевановић