Да ли сте знали да су се коцкицама играла деца још у праисторији?
Претече коцкица за игру – астрагали појавили су се још у праисторији, а открили су их сточарски народи. Сакупљајући кости животиња приметили су да мале коцкасте кости зглоба оваца и коза, када се баце на земљу падају на једну од четири стране. Тако су кренули са њиховом употребом приликом игара сличним данашњим играма, а назвамо их астрагали. Латинска реч за астрагале је „талус“. Оба термина, један грчки а други латински, означавају кости скочног зглоба.
Једна од (првих) игара астрагалима захтевала је велику спретност играча, а ево како се је играла: Играч баца пет астрагала у ваздух и покушава их ухватити надланицом једне руке. Астаргале које није успео да ухвати морао је да покупи са земље истом руком, при том пазећи да му не испадну они са надланице. Онај који из првог пута ухвати свих пет астрагала бива победник.
Астрагалима су Римљани давали вредности и користили су их као данашње коцкице. Како имају приближан облик квадра те им се дуже странице разликују имале су различите вредности, било је могуће и бројати поене у некој од игара. Свака од четири странице астрагала представљала је један број: 1, 3, 4 или 6. У зависности од правила игре, комбинација бројева на баченим астрагалима доноси добитак или губитак.
Астрагалима су се играла деца и одрасли, али су се користили и у озбиљним ситуацијама – бацањем астрагала владари су доносили одлуке, војници делили плен. Астрагали су имали важну улогу и у верским обредима старих народа. Свештеници су бацањем астрагала прорицали будућност, а употребљавани су и у ритуалним и магијским радњама.
Безазлено бацање коцкица често се претварало у озбиљну игру у којој се улагао новац или неки вреднији улог. Игре астрагалима биле су омиљене у антици, средњем веку, а понегде се и данас играју (Грчка, Монголија).
Извор: Смиља Јовић, Јулијана Пешић, Владимир Стевановић, Владимир Стојановић, Тајне археолошких депоа – археолошке аквизиције, Народни музеј Лесковац, Лесковац, 2017, 34-53.