Стари Лесковчани су посебну пажњу посвећивали обележавању ускршњих празника.
Цела недеља која претходи Ускрсу названа је Страсна или Завалита недеља када се поштовао строги пост. У среду се кува прво јаје које се зове измамак. Оно се давало стоци на Ђурђевдан. Јаја су се бојила у вaрзилу (боја за јаја) али и у луковини, млечајки (маслачку), ђувезу (тамноцрвена боја) итд. Јаја су се фарбала на Велики четвртак, Велики петак или Велику суботу.
Велики петак је најтужнији дан и тада не звоне звона.
Ускршње јутро Лесковчани су проводили у цркви, а за ту прилику спремали су нова одела. Обичај је био да за Ускрс свако дете добије нови хаљетак и ципеле. Дотерани, кренули би у цркву и на размену фарбаних јаја. Мушкој деци давала су се црвена, а женској жута јаја.
Домаћице су спремале мале и посебне хлебне колачиће (кравајчиће) са јајетом у средини. Како би њихово дете имало најјаче јаје прибегавале су различитим триковима. Неке би иглом пробушиле јаје и из њега исцедиле беланце и жуманце, а јаје напуниле воском, растопљеном смолом или калафонијумом. Друге су својим малишанима фарбале јаја од мисирке.
Народни музеј Лесковац Вам честита ускршње празнике!
Будимо одговорни, останимо код куће!