Настављамо причу о историји Лесковца и желимо Вам добродошлицу у Дубочицу, плодно место подно Хисара.
Дубочица – дар Манојла I Комнена Немањи, први пут се помиње у ХII веку уз Манојлове речи: „Теби буди и потомству твојему по теби, ни са ким у заједници, ни са мном, ни са сродницима по мени“. Ова област простирала се од Врања до Топлице и улазила је у састав Ромејског царства све до 1165. године, а 1183. године она постаје саставни део Српске државе. Средњовековна жупа Дубочица била је богата и многољудна земља, а већину њеног становништва чинили су Словени.
Као гранична област према Рашкој, Дубочица је имала веома важну улогу у односима византијских царева и владајуће династије Српске државе, а Лесковац значај утврђеног места. Његова тврђава, претпоставља се, била је смештена на брду Хисар, а у подножју подграђе са кућама и дућанима од брвана и дасака каква су била и друга наша средњовековна градска насеља док је верским потребама становништва служила је црквица која се вероватно такође налазила у подножју Хисара.
Ово је укратко опис изгледа средњевековне Дубочице; тачне податке о њеном правом изгледу немамо. Сеобе, сукоби и ратови, уништили су њене трагове; остаје нам да верујемо записима путописаца, црквеним и правним списима из прошлости.
Сигурно се питате, а зашто Дубочица? Корен речи Дубочица састоји се од старословенске речи дуб (храст) или глиб (блато, мочвара), а како је Лесковац некада био велика мочвара ето разлога за такав назив. Тако наилазимо на два назива за средњевековни Лесковац – Дубочица или Глубочица.
На шта Вас асоцира реч Дубочица? Пишите нам, а најкреативније одговоре ћемо објавити у нашим причама.
Будимо одговорни, останимо код куће!