Бабичка гора пет векова уназад, штити и од заборава чува женски манастир Ваведења Пресвете Богородице и мушки Свети Јован Претеча. Вечерашњу причу посвећујемо мушком.
Изграђен на темељима старијег храма, мушки манастир је подигао, у време игумана Теодосија, 1517. године Андроник са својом браћом из царске породице Кантакузин. Као и женски, и овај храм је једнобродна, правоугаона грађевина, а издваја га живописно осликана западна фасада.
Најстарије фреске, смештене у централном делу храма, потичу из 1524. године, у време игумана Луке. Дело су извесног Петра из Софије. Ово је јединствен пример фрескописа насталог у време турске владавине, када је Османским царством владао цар Сулејман Величанствени. Улазни део цркве осликан је 1584. године.
Буран период турске владавине оставио је трагове и на овој светињи, што је допринело њеном честом страдању и обнављању. Манастир је обновљен 1693. године, када је осликан новим живописом. Ктитори обнове били су Роман и поп Живко.
Након ослобођења од Турака, 1878. године, манастир добија звоник, и постаје део парохије Јашуњске, а 1893. године овај храм бива преобраћен у мирску цркву.
Последња обнова манастирских фресака завршена је 1902. године. Задржавши првобитни распоред фресака, фрескопис је урадио Јаков из Велеса уз помоћ свог сина Ђорђа.
Јашуњски манастири представљају ризницу средњовековне уметности. Живописан фрескопис ових манастарира сведочанства су живота Срба у средњем веку. Фреске у цркви Св. Јована Претече изузетно су важне за разумевање уметности периода од пада Деспотовине до обнављања Патријаршије. Рађене су у традицији академског смиреног израза из средине XIV века.. Одликују се једноставношћу и рафинираношћу форме.
Оба манастира су под заштитом Државе као споменици културе од великог значаја.
Будимо одговорни, останимо код куће!
