Простор Лесковачке котлине укључен је у састав римске државе 14. године н.е. Тада је територија на којој су живели Дарданци ушла у оквир провинције Мезије и систем провинцијске управе Царства. Након оснивања провинције, започет је процес романизације на овом простору и његово укључивање у привредни живот Царства. Уласком у састав царства, изграђени су путеви, насеља и покренуте су многе привредне активности од којих посебну важност има рударство. Усвојени су римска култура и начин живота Римљана, а латински је постао службени језик.
Римљани су користили све предности ове области: плодну земљу у долинама река за земљорадњу, брда у залеђу за сточарство и гајење винове лозе, руде из рудника Леце.
Како би заштитили путне правце и руднике на обронцима Радан планине, Римљани су подигли многобројна утврђења. У новоосвојеним провинцијама подизали су градове ради расељавања својих становника или ислужених војника. Овај процес текао је неравномерно и предност су имале пограничне области и важна путна раскршћа. То доказује велики број утврђења, насеља, вила, путева и некропола на којима су пронађени трагови живљења у римском периоду. На простору Лесковца засад нису откривени трагови урбаних насеља из римског периода, вероватно је да су постојала мања насеља али и радионице у широј области града из којег потичу различити налази тог периода који се налазе у нашем музеју.
Пронађено је доста археолошких предмета, најчешће случајно, а најинтересантнији су налази накита од злата, глава од мермера и фигура Јуноне од бронзе. Усамљен пример испитаног римског налазишта представља насеље испод села Мале Копашнице. Приликом изградње аутопута „Братство и јединство“, 60-их година прошлог века, откривена је некропола са гробовима у којима је пронађен веома богат материјал који је представљао гробне прилоге. Током вишедеценијских истраживања откривено је око 539 гробова. Покојници су спаљивани на ломачи са новцем и предметима за личну употребу, а остаци су полагани у већ припремљене гробне раке са запеченим странама и дном. Раке су правоугаоног облика са етажом или без њега. Овакви гробови су први пут откривени на овој и на некрополи у месту Сасе. По имену ових некропола, овакав тип гробова је у археолошкој науци обележен као Мала Копашница – Сасе I и II. Поред костију и садржаја са ломаче, у гроб су полагани и прилози: посуде од печене земље и стакла, новац, накит, лампе, оружје и оруђе. Посебну пажњу међу налазима привлачи златни накит из женских гробова: наушнице, огрлице, украсни предмети од златног лима, прстење и др. Насеље и некропола датирају се у период између II и IV века.
Поред некрополе су 2014. године откривени и делови насеља – остаци јавних и приватних грађевина и део занатског центра са 10 пећи за печење предмета од глине. Откривени су и остаци каменог римског пута у две фазе. Занимљиво је да се и римски и савремени аутопут налазе на истој траси.
Подсећамо Вас да на нашем YouTube каналу можете наћи аудио као и водич на знаковном језику у коме можете сазнати нешто више о изложеним предметима у поставци, а сутра следи прича о Царичином граду.
Будимо одговорни, остамимо код куће!
АРХЕОЛОШКИ ОДСЕК НАРОДНОГ МУЗЕЈА У ЛЕСКОВЦУ
