Велики утицај на архитектуру и живот старог Лесковца оставила је владавина Османлија. Четристогодишњи период њихове владавине оставио је трагове на културолошки, материјални и духовни развој града. Лесковац се развијао као муслиманска касаба, са махалама, џамијама, текијама и амамом.
Ослобођење од Турака дочекао је 1877. године као трећи по величини град у старој Србији и други по броју занатлија и трговаца. Слој трговаца и занатлија, који је у Лесковцу био веома јак, усвајао је навике Турака, прихватао њихове начине одевања, украшавања, изградње и уређења простора, што је доказ јаког социо-економског идентитета и блискости са владајућом страном.
Био је седиште паше, резиденција спахија и читлук сахибија, судско и нахијско средиште, велики и важан центар турске владајуће феудалне класе. Зато је у Лесковцу било неколико велелепних конака и три огромна сараја, а над њим су се гордо дизала шест минарета. Куће чорбаџија и турских феудалаца изгледале су скоро идентичо. Биле су то једноспратне куће, са великим бројем прозора и тремовима постављених на витким дрвеним стубовима. Дворишта кућа обиловала су цвећем и била су поплочана. Улице су биле широке и калдрмисане, а са њихових страна подизале су се високе дрвене ограде. Панораму града, поред приватних кућа, красили су „Шашит-пашин“ и Грчки сарај, амам, сахат кула. Неке су грађевине одолеле зубу времена, попут Шоп Ђокићеве куће, цркве Оџаклије, Градске куће… На место „Шашит-пашиног“ сараја, најпре је подигнута велелепна здрада гимназије, срушена у савезничком бомбардовању 1944. (данас Сајам), а на место амама данас стоји зграда Поште.
Да ли знате шта је панађур? Да ли је и када у Лесковцу боравио лекар енглеског краља?
Останите уз нас и #останикодкуће!
