У Народном музеју у Лесковцу отворена је нова стална поставка под називом „Лесковац – Српски Манчестер (1878 – 1941).
Основни задатак нове фазе поставке био је да свеобухватно и тематски, прикаже живот нашега града у једном од његових најзначајнијих периода. Реч је о периоду када се град ослобађа вишевековног ропства под Османлијама и враћа у своју природну матицу – Кнежевину Србију, па до почетка Другог светског рата. Дакле, реч је о ослобођењу и присаједињењу, а потом и бурном периоду одбацивања доминантног османског културолошког обрасца и враћању сопственом културном и верском идентитету који је у потпуности сачуван у дугом временском периоду робовања, и на чијим темељима израста модеран Лесковац. Наравно главни ослонац опстајања Српства на овим просторима била је вера – односно истрајна, жилава и божјом промишљу прожета Српска православна црква која је духовно крепила народ и давала му снаге да опстане под исламом.
Ослободивши се од Османлија, Лесковац, присаједињен мајци Србији, креће у трансформацију – збацивање љуштуре оријенталне касабе и израстања у нови, модеран град, са доста елемената њему ближе европске цивилизације, али не одричући се сопствене кутурне и духовне матрице.
Бурни развој, пре свега, занатства, а потом и индустрије, најпре текстилне, гумарске, хемијскем металске, прехрамбене и других, можда најбоље показује менталитет Лесковчана. То су били виспрени, предузимљиви, агилни и мудри предузетници, промишљени и штедљиви финансијери, који, бринући најпре о сопственом интересу и просперитету, подижу и свој град. Подижу велелепне палате, град чисте од смећа, засипају мочварне делове „Рупа“, а за градску сиротињу граде сиротињски дом.
Тако Лесковац, у том међуратном периоду, израста у један од економски најперспективнијих градова у ондашњој Југославији, а будућу да је његов просперитет базиран на текстилној индустрији, добија назив Српски Манчестер.
Све то, наравно, праћено је развијеним и специфичним друштвеним животом, често под утицајем оних који су се школовали „на страни“ и „света видели“. У граду препуном кафана и хотела доминирају колективне забаве разних хуманих и професионалних удружења, приказују се путујуће позоришне представе, па се формира прво Градско позориште, отвара први биоскоп, формира градска читаоница, организују спортска удружења и клубови. Ту је, свакако, и мода, урбана, култивисана, онако „све по јевропејски“.
Период свеколиког развоја Лесковца приказује нови део сталне поставке кји траје до 1941. године, када су таласи новог светског рата запљуснули и нашу земљу и донели нека нова времена и значајну промену друштвених и економских односа.
Нову фазу сталне поставке Народног музеја у Лесковцу отворила је Данијела Ванушић, помоћник министра културе задужена за заштиту културног наслеђа.
Позивамо Вас да дођете у музеј и прошетате „лесковачком чаршијом“.
