Вести

У периоду од 19.10. до 03.12.2021. године, археолошки одсек Народног музеја у Лесковцу је успешно реализовао пројекат „Рекогносцирање археолошких локалитета на територији општине Лебане“. Пројектни тим су чинили археолози: кустос Владимир Стојановић – руководилац пројекта, музејски саветник Јулијана Пешић, музејски саветник Смиља Јовић и виши кустос Владимир Стевановић. Исти тим је 2018. године добио награду Михаило Валтровић од стране Музејског друштва Србије као најбољи стручни тим у Србији.

У наведеном периоду извршен је обилазак свих 39 села у општини Лебане. Евидентирано је 130 локалитета у 37 насељених места. Од овог броја 87 локалитета нису до сада евидентирани у археолошкој литератури. Десет локалитета су вишеслојна – има остатака више епоха на једном локалитету, па је укупан број локалитета већи, када се разврстају по епохама. Забележено је 19 локалитета који садрже остатке из доба праисторије – од тога је 11 нових, а два локалитета су вишеслојна. Из римског и рановизантијског перида евидентирано је 43 локалитета. Од тог броја девет локалитета су вишеслојни, а нових је 27. Највише евидентираних локалитета потиче из средњег века –укупно 74. Од тога су 8 локалитета вишеслојни, а 49 је нових. За пет локалитета није било могуће одредити којој епохи припадају.

Пројектом „Рекогносцирање археолошких локалитета на територији општине Лебане“ су на самом терену и у непосредном контакту са мештанима проверени сви локалитети у селима који нису обухваћена ранијим истраживањима, а у којима су забележени остаци прошлости у старијој литератури, катастарским листовима, казивањима савременика и сви подаци о случајно пронађеним налазима који су доспели у Музеј од стране сарадника. Такође је извршена допуна података за већ регистроване археолошке локалитете. Теренском проспекцијом  и у интервјуима са  мештанима са територије коју покрива општина Лебане, извршен је преглед терена и бележење свих података који указују на места где се могу очекивати могућа налазишта.

Посебна пажња посвећена је топонимима места, који су указивали на постојање одређених остатака материјалне културе у том подручју. Сваки површински налаз је убележен према координатама основне мреже. Забележени су подаци о изгледу локалитета текстуално, фотографијама, видео снимцима и GPS-ом, којим ће се на топографској карти и прецизно лоцирати положај. Прикупљени су површински налази  помоћу којих ће се прецизније одредити хронологија и врста локалитета.  Након теренског истраживања извршена је систематизација локалитета по периодима. У току је израда детаљне дигитализације стања на терену, а што подразумева фотографисање, техничку документацију и видео документацију.

Крај пројекта подразумева и припрему за публикацију резултата археолошког рекогносцирања општине Лебане, и на самом крају монтажа кратког документарног филма, састављеног од видео материјала сакупљеног за време трајања пројекта.

Значајна депопулација удаљених села у брдско-планинским крајевима јужне Србије указује да ова област треба да буде приоритет установа заштите културног наслеђа и надлежног Министарства током следећих година. Уколико се археолошка рекогносцирања оваквих области не буду спровела у релативно скоријем временском периоду, прети нам опасност да стручњаке на терену неће имати ко да упути или одведе до одређених локалитета. Исто тако, дивљи археолози и археоаматери користе овакво стање за уништавање археолошких локалитета и покретних културних добара, па би присуство службених лица из надлежне музејске институције имало и превентивни карактер.