Први опис рушевина нађених ван главних путева, смештених у сенци планине планине Радан, на ушћу Царинске и Свињаричке реке дао је Мита Ракић, приликом посете новоослобођених крајева Србије, 1880. године. Своја запажања износи у делу Отаџбина где напомиње рушевине негог града које локални становници називају Царичина а где је сачувнана кула висока три метра.
Јединственост овог локалитета огледало се у чињеници, да је живот на њему трајао свега 80 година, да није било нових насељавања, те није дошло до промена у оригиналној архитектури града. Ова чињеница доприноси великом значају овог локалитета који представља најочуванији позноримски локалитет у Србији, и да буде препознат као посебан појам у касноантичкој или рановизантијској археологији. А да би тим појмом постао, захвалност дугујемо научницима који су улагали напоре у његово истраживање и проучавање.
Рушевине чудесног града, од црвене опеке, великих бедема, бројних цркава, будила су машту околног становништва, давала им повода да пишу легенде о његовом настанку. Све до једног предвечерја у јесен 1912. године када, професор Владимир Петковић започиње ископавања на овом локалитету. Своја ископавања, овај археолог почиње са највише тачке локалитета и том приликом открива Епископску базилику на Акропољу. Овим су постављени темељи систематских ископавања која, са прекидима, дужим или краћим, трају све до данас пуних 107 година. Ратни вихори и економске кризе праћене ратовима, отежавали су наставак ископавања овог локалитета. Све до 1936. када професор Владимир уз помоћ Српске краљевске академије и Универзитета у Београду, успева да настави своја истраживања. Убрзо открива комплекс епископске базилике са баптистеријем (крстионицом), и не дуго након тога епископску палату са анексима, кружни трг, улице и грађевине уз њих, базилику са криптом и крстобразну базилику. Након ових проналазака овај локалитет доспева у жижу научне јавности, али избијање новог рата опет ставља тачку на даља истраживања.
Ископавања су настављена 1947. године, сада уз помоћ Археолошког института а под вођством професора Александра Дероко и Светозара Радојчића, да би наредне године радове преузео Ђорђе Мано–Зиси у сарадњи са архитектом Невенком Петровић-Спремо. У овом периоду откривено је мноштво до тада непознатих споменика а пажњу научној јавности привлаче објекти у непосредној и даљој околини града. У периоду од 1947. до 1953. године истражени су делови града: базилика са криптом, источна капија Горњег и јужни бедем Доњег града, употпуњен ј еплан кружног тока и грађевинских одтатака, откривена је велика базилика са трансептом и изванредно очуваним мозаицима у наосу (део цркве у коме се обавља литургија). Касније следе ископавања ван градских бедема, што доводи до открића постојања цистерне, терми, триконхалне базилике…
Након дуже паузе ископавања су обновљена 1975. године под руководство Владимира Кондића и Владислава Поповића када је откривена нова грађевина једнобродна базилика, а годину дана касније следе открића објеката у околини, попут цркве светог Илије, цигларске пећи. Неизмеран значај града као средиште архиепископа северног Илирика, и његова очуваност били су од пресудног значаја за покретање новог програма истраживања и ангажовања француских стручњака. Нови програм створен на сарадњи француских и српских стручњака међу којима су били Ноел Дивал, Владислав Поповић, Жан Мишел Спизер и Владимир Кондић, подељен је у две фазе. Прву фазу чинила су истраживања сакралне (црквене) архитектуре у којој су детаљније истражене базилике пронађене на локалитету претходних деценија, док су се научници у другој фази фокусирали на проучавање профаних (световних) споменика.
Кадније је, осамдеседих година 20. века, уследило истраживање стамбеног кварта града, да би почетком деведесетих година ископавања била обустављена, услед међународне изолације Југославије.
Радови су настављени 1997. године под руководством Бернарда Бавана и Вујадина Иванишевића, под чијим руководством ископавања трају и данас.
Ово је укратко испричана прича о историји ископавања једног од најзначајнијих позноримских локалитета, да чујемо Вас шта бисте волели да сазнате о Царичином граду? Да ли постоји нека прича коју знате? Пишите нам на muzej016@gmail.com.
Ускоро следи прича о цару Јустинијану.
Будимо одговорни, останимо код куће!
