Данас представљамо ТОПУЗ – врсту хладног оружја за борбу прса у прса. Дефинише се као помоћно ручно, ударно и бацачко оружје које су у блиској борби користили готово сви народи, од праисторије до средњег века.
У млађем каменом добу глава топуза израђивана је од камена, у металном од метала. Глава топуза је цилиндричног облика. На њој се са спољашње стране налазе три реда са по четири наизменично постављене пирамидалне избочине. Средишњи ред чине веће, у облику четворостране пирамиде, а у њиховим пресецима су мање, тростране. Отвор за дршку је кружног облика. Топуз са дужом дршком носили су пешаци, са краћом коњаници.
До XII века углавом га је користила пешадија, а од XIII и витезови. Појавом ватреног оружја полако нестаје из употребе, да би од друге половине ХVI века служио само као симбол власти.
У поставци Народног музеја у Лесковцу може се видети топуз из средњег века пронађен на локалитету Скобаљић град.