Kategorija: Вести

Овако сви након напорног дана на послу, једва чекамо да на раат (на миру) ручамо и мало одморимо. “Такој с’г ћу си на раат ручам и легам.”  –  “Тако сада ћу на миру да ручам и легнем.”

На данашњи дан 31. јануара 1907. године рођен је фолклориста, књижевник, етнограф, сакупљач народних приповедака и умотворина, протојереј – ставрофор Драгутин М. Ђорђевић, у народу познат као поп Гута. Драгутин је рођен у Лесковцу где је завршио основну школу и Гимназију. Након завршене Гимназије одлази у Битољ где учи Богословију. За свештеника је рукоположен 1930....

Кројењем, шивешем и украшавањем градске народне ношње бавиле су се терзије. Терзијски занат оријенталног је порекла о чему сведочи његов назив који долази од derzi (персијски) иli terzi (турски) што значи кројач, и верује се да су га код нас донели Турци Османлије. За време османске власти терзијски занат је био један од бројнијих и...

Данас обележавамо Савиндан, празник просветних радника, школску славу. Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, родио се 1175. године као принц, а био је књижевних, дипломата, монах, игуман манастира Студенице, просветитељ и први српски архиепископ. Замонашивши добија име по ком га данас сви знамо – Сава. Преминуо је на данашњи дан 27. јануара (14....

Основни тип народне обуће Срба био је опанак, употребљаван је од најранијих дана, а његова употреба бележи се и данас. Некада је био део свакодвеног одевања, данас је предмет употребе културно-уметничких друштава, али и приликом обраде земље на селу (гумени „пиротски“ опанак). Потреба за израдом обуће довела је до развоја посебног заната који би се...

Православни верници данас обележавају дан када се „небо отвара“ – Богојављање, или у народу познат и као Водице – дан када се вода кити босиљком. Важни део данашњег дана је вода. Обичај је да се вода посвећена крштењу Исуса благослови, а верује се да она има лековито дејсто и да не може да се замрзне,...

Православни верници данас прослављају Правословну (Српску, Стару) Нову годину. Зашто данас? До краја Првог светског рата време се код нас рачунало по Јулијанском календару, да би по завршетку рата наш народ прихватио Грегоријански календар, тако нам је  омогућено да имамо не једну већ две Нове године. Јутрос су многе домаћице пораниле и направиле попареницу –...